Download

Treklogovi (autor Dobrica Dabović)
________________________________________________________________________________
GOLIJA I RADOČELO, Rudno
Rudno – GOLIJA (Crkvina 1516m i vodopadi Izubre) i RADOČELO (podnožje)
Staze počinju iz mesta Rudno koje se nalazi između Golije i Radočela na nadmorskoj visini od 1100 metara. Rudno je udaljeno 24 km od Ibarske magistrale (skreće se kog mesta Brvenik 8 km severno od Raške). Do Rudna se dolazi dobrim asfaltnim putem koji je prohodan i u zimskim uslovima. Početna tačka je pansion „Beli Bagrem“.

Staze su predjene u zimskim uslovima, uz prćenje kroz sneg koji je često bio dublji od 50 cm.

  • staza 1: Rudno – Izubra – Crkvina – Rudno (20,4 km, ukupno uspona 800 m)
  • staza 2: Rudno- podnožje Radočela (10,4 km)

Inače, na području Rudna je nekoliko vrlo dobro obeleženih planinarskih staza različite težine i dužine. Staze su markirane različitim bojama – plava, crvena, zelena i žuta sa nekoliko poprečnih veza.

________________________________________________________________________________

RADOVANJSKA BRDA, Velika Plana
Staza „Karadjordjevim stopama“ (treklog sa detaljnim opisom staza)
  • osnovna staza 15,6 km (V. Plana – Koporin – Radovanjski lug – Pokajnica)
  • produžena staza 25 km (V. Plana – Karaula – V. Plana)

________________________________________________________________________________

MAGLIĆ, BiH, Crna Gora
Maglić (2387 m), prilaz iz Mratinja
Ovom vrhu se može prići sa više strana; ovo je pristup od sela Mratinje, koje se nalazi na putu izmedju Šćepan polja i Plužina, pored Pivskog jezera.
Staza kreće od poslednjih kuća u zaseoku Krč, negde sa visine od 970 m. Dovde se može doći autom ili kombijem, makadamskim putem koji vodi pored Mratinjskog potoka. Ukoliko ne želite da auto vozite po makadamu, možete parkirati na bilo kom mestu u Mratinju i onda ovaj deo puta preći pešice. U tom slučaju uspon ce se povećati do par stotina metara.
Vecim delom staza vodi starim karavanskim putem koji je u dobroj meri zapušten zbog nekorišćenja. Kad izadjete iz šume južno od vas vidite bliske severne stene Bioča, sa vrhovm Vrsta i njenim podvrhom dominantnom impresivnom Zmajevom stenom. Prolazi se kraj Mratinjskih jezera, pored napuštenog katuna Vukovića i stiže do toponima Presjeka, odakle staza koja je tada išla ka zapadu, sada skreće ka severu i ulazi u Carev do. Ovo je orijentacijski najteži deo staze zbog mnogobrojnih brežuljaka koje prelazite ili zaobilazite a svi liče jedan na drugi. Ovde negde napuštamo karavnsku stazu i idemo ka prevoju (2150 m) na grebenu Maglića. Odavde jakom i markiranom stazom blago se penjemo grebenom Maglića, do završnog uspona od nekih 20-30 m koji zahteva upotrebu ruku. Staza je duga oko 18 km. Sa usponom od oko 1600 m. Potrebno vreme za prelazak ove staze je oko 11-12 sati.
________________________________________________________________________________
PROKLETIJE
Vusanje – Kolate
Ukupna dužina treka 23,5 km.
Ukupno uspon – oko 1800 m.
Najniža tačka selo Vusanje – 1000 m.
Naviša tačka Ravna Kolata u Albaniji – 2556 m.
Naišli smo na 2 izvora (obeleženi u treku) u prvom delu staze a pre Cafa Borit.
Ova staza je celodnevna, oko 11-12 sati hoda.
Detaljan opis ove staze sa fotografijama: Vikend na Prokletijama
________________________________________________________________________________
PROKLETIJE, Crna Gora
Maja Rosit (2524 m)
Uspon kreće od bivše karaule u Zastanu (1340 m) koja se nalazi 7 km od sela Vusanja odnosno 12 km o Gusinja. Od Vusanja dovde se može doći pešice ili terenskim vozilom.
Najpre krenuti stazom prem jugoistoku i nakon nekoliko stotina metara ka jugu ide obeležena staza za Maja Jezerces a prema istoku za Maja Rosit. U prvom delu staza prolazi često preko terena koji je prekriven oborenim stablima što zbog lavina, što zbog požara a verovatno i zbog seče. Po izlasku iz ovog blažeg, ali nezgodnog dela, serpentinastom travnatom stazom strmo se penjemo prema severoistoku. Po prelasku ovog strmog dela na visini od oko 2000 m dolazimo na ravniji deo izmedju Romana i stena iznad Zastana. Ovde se nalazi i raskrsnica puteva za bivsi katun Roman (severo-zapadno) i Maja Rosit (istočno). Dalje pazimo da koliko toliko uočimo stazu koja vodi prema prevoju Cafa e Farumit, a dalje u najstrmijem delu tražimo najbolji put za završni uspon na krajnji cilj – jedan od najviših vrhova Crne Gore – Maja Rosit (2524 m). Ovaj uspon se većim delom odvija travnatim terenima.
________________________________________________________________________________
PROKLETIJE, Crna Gora
Pl.dom Branko Kotlajić (1170 m) – Seveni vrh (2460 m) – Veliki vrh (2480 m) – Obla glava (2260 m) – Šuplja vrata (2090 m) – Očnjak (2185 m) – Karanfilj Ljuljaševića (2240 m) – Pl. dom Branko Kotlajić
  • dužina treka je oko 18 km.
  • ukupno savladani uspon je oko 2700 m.
  • najniža tačka treka je 1140 m.
  • najviša tačka treka je Veliki vrh 2480 m.
  • potrebno vreme za ovo je oko 12 sati hoda, bez većih pauza.

NAPOMENA: S obzirom da sam veći deo orginalnog treka sa mog jedinog prolaska celokupnom ovom stazom u jednom danu 2.okt.2007. god., izgubio u pokvarenom računaru (deo toga je bio i neupotrebljiv zbog gubljenja signala izmedju stena), ovde prikazani trek se sastoji od sačuvanih delova tog treka, kao i delova trekova sa nekih mojih drugih uspona na iste vrhove. U svakom slučaju, svaki deo treka je sa terena, osim kratkog dela od oko 100 m od Krošnjinog prolaza od Oble glave. Skoro svi waypoints su iz tog dana, kao i sve postavljene slike; tako da Vas sigurno ne treba zbuniti prikazani profil treka. Pomoći će Vam potonji opis staze, a veći deo staze je markiran (orjentacijski je problematičan jedino deo prema K. Ljuljasevića). Za prolazak ove staze potrebna je odlična fizička kondicija, dobro vreme i inspiracija. Mislim da sticaj ovako dobrih okolnosti više nikad neću imati, kao što sam imao tog oktobarskog dana u jeku miholjskog leta. Čak ni umor nije bio prevelik, a cela akcija je održana „za videla“.

Uspon kreće od planinarskog doma Branko Kotlajić sa visine od 1170 m. Spuštamo se u dolinu i makadamskim putem na tzv. prvoj livadi ulazimo levo u markiranu stazu za Severni vrh. Penjemo se serpentinama prilično strmom stazom. Najstrmiji deo sa ove zapadne strane prilikom uspona je uspon uz Zeleni jezik do Krošnjinog prolaza (2165 m). Od ovog mesta skrećemo desno i penjemo se strmom stazom, često i uz pomoć ruku, do Severnog vrha 2460 m.
Zatim nastavljamo celim kamenitim grebenom do Velikog vrha (2480 m), kao i jos jednog vrha u produžetku. Vraćamo se do Severnog vrha istim putem, a zatim spuštamo do Krošnjinog prolaza
Tu se penjemo na obliznji vrh Oblu glavu (2260 m). Na ovom veoma strmom mestu tražiti najbolji put pored stena ka vrhu. Ovaj deo je kratak, ali traži priličnu obazrivost.
Po spuštanju i silasku sa Zelenog jezika upučujemo se prema grebenu Očnjaka tj. prema Šupljim vratima, jedine veze izmedju Krošnje i Ljubokuća.
Uspon kroz Šuplja vrata je strm i prelazi preko vlažne trave i stene, zbog toga je potreban povećani oprez. Kada sam ja prolazio tuda postojala je dobra sajla, koja mi je umnogome olakšala prolaz.
Po prelasku Šupljih vrata, imate 3 varijante kako bi se uputili ka podnožju Očanjaka. Prvu, najlakšu, ali najdužu, kroz dolinu Karlice. Drugu, težu od prve, ali prihvatljivu i sprovedenu u praksi (na treku je obeležena kao tačka: blaža varijanta). Treću varijantu kojom sam ja išao i koja je bila velika glupost – pogotovo što sam išao sam, i kojom nemojte ići ako nemate bar kraće uže, je odmah levo od Šupljih vrata strmom travnatom stenovitom padinom. To je bio najtezi detalj na stazi.
Po prelasku ovog dela, preko velikog pokretnog kamenja doći do podnožja Očnjaka 1880 m, a zatim se standardnim usponom popeti na vrh visine 2185 m.
Po spuštanju sa Očnjaka uputiti se prema priloženom treku ka K. Ljuljaševića. Ovo je orijentacijski najsloženiji deo trase, s obzirom na konfiguraciju terena i na nemarkiranu stazu od visne od oko 1850 m. Po izlasku na Ljuljasevića Karanfil 2240 m i povratka istom stazom do mesta za odvajanje (obeleženo na treku), spustiti se obeležom stazom do doma.
________________________________________________________________________________

KOMOVI, Crna Gora
Eko katun Štavna – Južni Kučki Kom – Srednji Kom
Staza kreće od Eko katuna Štavna sa visine od 1700 m.
Prelazimo celi katun Štavna a onda se markiranom stazom upućujemo ka Međukomlju.
Na pocetak Međukomlja 1850 m stižemo nakon 1,5 sata hoda. Upućujemo se ka Južnom Kučkom Komu. Krećemo prvo blagim usponom do prevoja na Carinama na visini od 2050 m. Dalje kreće strmiji teren kroz stene. Obratiti pažnju na krušljivi kuloar pre izlazka na greben koji vodi do vrha, s obzirom na stalno padajuće kamenje. Završni greben od nekoliko stotina metara zahteva malo visokogorske obazrivosti zbog velike eksponiranosti grebena i krušljivosti terena. Na najvišem vrhu Komova – Južnom Kučkom Komu (2487 m) smo za oko 3,5 – 4 sata hoda.
Po spuštanju sa grebena ovog vrha i ulaska u sipar prečimo istočno tj. spuštamo se velikim siparom prema podnožju Srednjeg Koma. Spuštamo se nešto više od 200 m, a zatim se penjamo oko 30 m uz strmi sipar do ulaza u koloar u obliku levka koji se širi kako se penjemo i koji vodi do Srednjeg Koma. Glavni problem uspona na ovaj vrh je velika krušljivost: kamenje stalno pada i ne postoji skoro ni jedan siguran oslonac. Ova staza je obeležena, ali – i to sam 3 puta proveravao penjući se – uglavnom loše! No, do 2400 m to obeležavanje i ima nekog smisla, ali od te tačke, koja je zapravo razdelnik izmedu desnog podvrha i levog glavnog vrha i prepoznaje se po steni koja je zaglavljena izmedu njih – pravac koji je obeležen je skroz pogrešan. Naime, tu marka pokazuje da treba ući blago levo u prilično strmu stenu. Hvatovi su dobri, ali je previše strmo za jednu planinarsku stazu bez korišćenja obezbedjenja i tako u narednih 50-60 m. Nije problem to popeti, ali odpenjavati takvu deonicu bez osiguranja je prilično opasno i glupo. Zato ovaj trek ide levo od navedene staze odnosno 20 m ispod navede stene krenuti levo, te je preporuka da se tuda ide i traže najbolja rešenja u steni. Koliko je ova deonica lakša od markirane, potvrdjuje i to što ni jednog trenutka u svoja 3 uspona na ovaj vrh nisam morao da odpenjavam ovaj deo od 50-60 m. Visina ovog vrha je 2487 m i na njemu imate osećaj kao da ste na gomili šljunka!
Po silasku iz kuloara silaziti prema istoku po siparu uz ivicu stene prema kockastom vrhu u Medjukomlju. Dalje se travom spustiti tj. uključiti do spajanja staza za Kučki Kom. Istom stazom do Štavne.
Za ovaj uspon je potrebno oko 7-8 sati dobrog hoda. Staza je duga oko 15 km u oba smera i ima oko 1200 m uspona i silaska.
________________________________________________________________________________
KOMOVI, Crna Gora
Eko katun Štavna – Ljevorecki Kom (2469 m)
Staza kreće od Eko katna Štavna na visini od oko 1700 m (do ovog mesta se može doci autobusom, automobilom …). Prelazimo skoro celi katun Štavna a onda se spuštamo ka zapadu šumskom stazom pored izvora Jankova voda sve do dna cirka Ljubaštice do najniže tacke 1570 m. Nakon toga, isto tako kroz šumu, penjemo se do katuna Ljuban.
Nakon toga se uglavnom stazom koja idem pašnjacima uspinjemo sa zapada ka najvišem vrhu. Travnata staza, kako dobijamo na visini, postaje sve strmija. Kod ulaska u stenoviti deo, u jednom trenutku postoji dilema da li ići levim krakom prema stenama iznad nas ili desnim; izabrati desnu varijantu, jer leva vodi na jedan od podvrhova koji nema vezu sa glavnim vrhom, pa bi se morali vratiti na ovu tačku. Poslednjih 70-80 m uspona vršimo uz pomoć ruku, birajući najbolju putanju kroz krušljivu stenu. Ovde treba napomenuti da je zbog velike krušljivosti stena na Komovima poželjno da se za ovaj uspon koristi šlem.
Prilikom ovog uspona se savladava visinska razlika od oko 1200 m i isto toliko u silasku. Staza ima 12,5 km u oba smera. Za uspon je potrebno oko 4 sata hoda, a za silazak 3 sata.
________________________________________________________________________________
PROKLETIJE
Maja Jezerce (2694 m)
  • dužina 36,87 km, polazak iz Vusanja (973 m) do najvišeg vrha Prokletija – Maja Jezerce (2694 m), povratak do Gusinja (938 m).

Staza kreće iz Vusanja, od mosta preko Beličkog potoka, u neposrednoj blizini ponora reke Grlje. Sve do nekadašnje karaule Zastan staza vodi kolskim putem kojim je u toku leta moguće proći terenskim vozilom. 1,5 km od ponora Grlje obeleženo je skretanje sa staze ka Savinom oku, izuzetnom vrelu sa konstantnom temperturom vode od 4 stepena C. Karaula Zastan je na 1340 m, a u objektu se može smestiti više planinara (u objektu ima vode za piće). Staza od objekta karaule ide na jug. Ubrzo se stiže do stene na kojoj je naznačeno odvajanje staze za Maja Rosit (staza ide na istok) i Maja Jezerce (staza nastavlja ka jugu). U ovom delu staza ide kroz šumu sve do granice Crne Gore i Albanije (1772 m) a zatim se prolazi kroz dolinu 6 jezeraca. Staza nastavlja do a zatim i preko blagog snežnika sve do prevoja na 2277 m. Od prevoja do vrha je tehnički zahtevniji deo staze – kroz stenu, sipar i krušljivi kuloar. Od Vusanja do Zastana potrebno je oko 90 min. i još do vrha Maja Jezerce (2694 m) oko 6 sati hoda. U povratku se ide istom stazom do Vusanja a zatim asfaltnim putem do Gusinja. Od vrha do Vusanja potrebno je oko 4,5 sati hoda i još oko 1 sat do Gusinja.
________________________________________________________________________________

VISITOR, Crna Gora
(Murino – Plana (2211 m) – Plav)
Staza kreće iz Murina (850 m), od mosta preko Lima, gde se uočava i markacija koja vodi prema jugu. Staza u početku vodi kroz šumu, strmom serpentinastom stazom. Nakon toga, izlazi na greben i blago se penje sve do završnog uspona na najviši vrh Visitora. Grebenom se prolazi preko vrha Džamija (1301 m); delom se ide kolskim putem kroz a delom šumskom stazom. Na visini od 1740 m nalazi se Visitorsko jezero. Dvadesetak minuta od Jezera je koliba PD Železničar iz Beograda u koju se može smestiti 5-6 planinara (koliba nije na samoj stazi, već je potrebno skrenuti prema jugoistoku, nekih 10 min hoda). Pred sam izlazak na Planu potrebno je savladati oko 200 visinskih metara prilično strmog travnatog terena. Od Murina do Plane (2211 m) potrebno je oko 5 sati hoda. Staza dalje ide strmim i eksponiranim grebenom, pa je potrebna povećana opreznost. Nakon toga, strmo, serpentinasto spuštanje ka Plavu, sa stalnim predivnim pogledom na Plavsko jezero. Izlazi se na magistralni put, u neposrednoj blizini raskrsnice puteva Murino-Plav-Gusinje (oko 900 mnv).
________________________________________________________________________________
PROKLETIJE, Crna Gora
Pasji vrh, 06. april 2008.
  • zimski uspon od Babinog Polja (1600 m) do Pasjeg vrha (2405 m).
  • uspon je trajao 3 sata i 15 minuta (veći deo uspona je izveden po postojećoj prtini).

________________________________________________________________________________

RTANJ
Rtanj, Šiljak (1565 m), 07. septembar 2008.
  • dužina 13,23 km, ukupan uspon 1250 m, ukupan spust 960 m.
  • uspon severnom stranom Rtnja (3 sata bez većih pauza i odmora), silazak južnom stranom (2 sata laganim hodom).
  • polazi se od mostića pored separacije Mirovo (342 m) – mostić i separacija Mirovo se nalaze 1,5 km od raskrsnice magistralnog puta Paraćin-Zaječar putem ka selu Rtanj.
  • staza do vrha – Šiljak (1565 m), najvećim delom ide kroz šumu, osim dela od prevoja do vrha.
  • silazak je južnom stranom Rtnja (manji deo staze je kroz šumu) do sela Rtanj (610 m) gde postoji restoran i mogućnost smeštaja.

 

 

Treklogovi (autor Vojkan Miličić)
________________________________________________________________________________
GRAMADA
Mali Vrtop (1.678 m n.v.) i Veliki Vrtop (1.721 m n.v.), uspon izveden 11.07.2015. godine
VUJAN
Vujan, uspon izveden 30.05.2015. godine
TUPIŽNICA
Tupižnica, uspon izveden 23.05.2015. godine
________________________________________________________________________________
 

NAPOMENA:

Za tačanost treklogova odgovaraju isključivo njihovi autori!!!

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •