Iran, septembar 2005. - drugi deo
(tekst i fotografije - Dobrica Dabović)

Od kuće ispraćen sa predrasudama. Sam - ništa nisam očekivao. Planinarski deo je završen: najviši vrh Irana - Damavand (5671 m) - je popet; plan je ispunjen. Ostalo je još 12 dana boravka u Iranu.

I onda lepši deo priče … Svako od nas voli prijatna iznenadjenja, a ovo je bilo mnogo više od toga: Iran - zemlja, pre svega, nasmejanih, srdačnih i gostoljubivih ljudi, koji sa dubokom iskrenošću poštuju i neguju bogatu prošlost i tradiciju svoje zemlje.
Zemlja u kojoj preovladjuje pustinja, ali zemlja u kojoj su gradovi prekriveni zelenim površinama (!): uredjenim čistim trgovima, parkovima, mauzolejima …

Imamov trg

Teheran je grad od 12 miliona stanovnika i sastoji se od severnog - savremenog i južnog - tradicionalnog dela grada. Čitava jedna država, ali on nije ono što je najlepše u Iranu. Na mene je mnogo lepši utisak ostavila unutrašnjost ove velike zemlje.

U 16. veku je nastala izreka ''Isfahan je pola sveta''; I ko je bio u najlepsem gradu Irana Isfahanu, mozda će imati takav osećaj. Ja jesam. ''Si o se'' most (most 33 luka) na reci Zajande je više umetničko nego graditeljsko delo. Sa čajdžinicama ispod svakog luka, osvetljen bezbrojnim fenjerima, sa ljudima koji , posle vrelog dana, do kasno u noć uživaju u svežini reke, predstavlja čitav jedan mali grad. Zatim Imamova džamija - obložena milionima plavih pločica …

Si o se most

Šetnja kraj Si o se

U Iranu žene su lepe; nasmejane i pored obaveza koje im zakon nameće: stalno nošenje marame i dugih rukava; vožnja u zadnjem delu autobusa …

Začudjujuće je i za divljenje koliko Iranci poštuju svoje najznačajnije pesnike. Glavni trgovi i ulice u svakom gradu nose njihova imena. Mauzoleji posvećeni ovim umetnicima, su prave male palate. U njima se čita poezija, živi; neverovatno mnogo ljudi - čitave porodice.

Čudesni Persepolis - prestonica Persijskog carstva - koji je Aleskandar Veliki, osvojivši ovu veliku zemlju, u velikoj meri, uništio. Ali, ostalo je mnogo toga da svedoči o bogatom duhu i graditeljskoj moći ovog drevnog naroda.

Persepolis

U Iranu je zabranjen alkohol. Nekima je to zasmetalo. U svakodnevnoj ishrani preovladava piletina i pirinač; i dosta kiselog povrća.

Kirova grobnica

Svakodnevno putovanje po nekoliko stotina kilometara u želji da se obidje što više od neiscrpnog bogatstva stare Persije može da bude, u nekim trenucima, jako naporno, ali sve se to zaboravlja posle posete mestima kao što su: Širaz - grad pesnika; Jazd - centar nekada zvanične religije Persije - Zoroastrizma (osnivac Zaratustra) i ''kulama tišine'' gde su Zoroastrijanci ostavljali svoje mrtve. Zatim Hamadanu jednom od najstarijih gradova na svetu. Vožnja čamcima po ogromnoj pećini Ali Sadr. Kazvin - sa ''Dolinom ubica''. Kupanje u Kaspijskom moru. Isprobavanje interesantnog opšteg običaja pušenja nargila … I još mnogo toga željenog a nevidjenog, u zemlji gde se govori jezikom ''farsi'', gde postoji iskreni patriotizam, gde vozači ''ludo'' voze i gde litar benzina ne košta ni 2 naša dinara.

 
Abjane                                                 U Sirazu

I tako … predrasude prema nečemu ili nekom su uvek posledica nepoznavanja tog istog.
Iran treba upoznati i sigurno ćete ga voleti. To ja sada radim.